"Svi ljudi sanjaju; ali ne sanjaju svi jednako. Oni koji sanjaju noću u skrivenim kutkovima svog uma, kad se probude nalaze samo neispunjenu sujetu. Opasni su oni koji sanjaju danju jer širom otvorenih očiju rade na ostvarenju svojih snova“. T.E. Lawrence –“ Sedam stubova mudrosti “

Šta želimo?

Naš cilj je Cirkumnavigacija!

Šta je circumnavigacija?

Da bi se priznalo da je put oko sveta-Cirkumnavigacija, bilo je potrebno definisati šta se pod tim podrazumeva. Ako bi se circumnavigacija definisala kao prolazak svih 360 meridijana, čovek bi mogao da doleti do južnog ili severnog pola i za par minuta napravi krug prošavši sve meridijane.  Zato se rodila ideja o velikom krugu, odnosno krug gde je svet najširi. To znači da se priznaje kao cirkumnavigaca samo onom koji je prošao veliki krug.

Međutim, pošto ne polaze svi iz iste tačke i uglavnom nije moguće ploviti, zbog kopna, pravom linijom po ekvatoru, veliki krug se priznaje onom koji je prošao bar dva antipoda. A to se postiže tako što se zabode tačka polaska u globus i pronadje antipod, odnosno, obavezna tačka prolaska na suprotnoj strani globusa. Pošto se sa te druge strane obično ne nalazi mirna luka, jedriličari moraju da prođu i znatno veću razdaljinu, a veliki krug dokazuju prolaskom tačke južno i tačke severno od antipoda.

Kuda idemo?

I Ruta	Bar-Tunis CCA 650 Nm 10 - 14 dana Usputna zadrzavanja, Cizma, Sicilija
II Ruta	Tunis-Gibraltar CCA 920 Nm 15 - 20 dana
III Ruta	Gibraltar-Kanarska ostrva CCA 650 Nm 10 – 15 dana Predviđena su i usputna krstarenja sa zadržavanjem zbog obilaska, na Kanarima 30 dana
IV Ruta	Kanarska ostrva-Karibi CCA 2.600 Nm 20 – 30 dana Mogucnost stajanja na Capo Verde cime se put produzava na 2900 Nn
V Ruta	Obilazak Kariba Predviđeno je krstarenje Karibima
VI Ruta	Karipska strana Centralne Amerike; Panama, Kolumbija, prolazak Panamskog kanala
VII Ruta	Prelazak Pacifika: Latinska America - Galapagos - Marquesas. Najduža duta circumnavigacije, 2900 NM
VII Ruta	Francuska polinezija i druga pacifička ostrva
I X Ruta	Jugoistočna Azija

Kako je tamo?

April 2010 Basjako ulazi u Pacifik. 

Pacifički okean je poznat po hladnim vodama i dugim talasima. Polezeći u proleće 2010. g nameravamo da izbegnemo velike i razarajuće oluje. U tom periodu duvaju povoljni tzv. pasatni vetrovi.  Plutajući kontejneri i kitovi su pored uvek nepredvidivih vremenskih uslova neke od mogućih opasnosti na putu.

Prva srpska posada da jedrilicom obidje svet!

Planirajući naš put, pročitali smo bezbroj knjiga, članaka, uputstava, mapa, peljara i iznenadili se da ne postoji ni jedan zapis koji bi dakazivao da je neka srpska posada jedrilicom obišla svet. Ne možemo da tvrdimo da nijedan Srbin nikad nije prejedrio put oko sveta kao član neke strane posade, ali nijedna srpska jedriličarska posada, pod srpskom zastavom, nije obišla taj put.
Možda je to zato što Beograd već odavno više nema svoje more, da zove i podseća svaki dan da iza beskonačnih vodenih prostranstva postoje zemlje koje čekaju na nas. Možda zato što ima veoma malo jedriličara koji imaju znanje, iskustvo, volju i sredstva za takav poduhvat.
Za nas je bio izazov da smo 2005. godine bili prva srpska posada koja je prešla Atlantski okean, a sada obilazimo svet, kako bi smo popločali put i inspirisali mlađe srpske jedriličare, mornare, pa i veslače da i oni krenu na put. Od Vas očekujmo da se pridružite ovom svetu moreplovaca i date svoj doprinos. BasJako i njena posada su napustili Bar početkom Septembra 2007. godine.